Лента постов канала Markaziy Osiyo (@centerasiastudy) https://t.me/centerasiastudy Канал - жаҳон сиёсати, тарих ва халқаро алоқалар бўйича сизга ҳамрох. Баъзида янгиликларга шарҳ берилади. Канал кутубхонаси - @centerasia_library Мурожаат учун - @markazga_murojaat_bot ru https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Mon, 18 Aug 2025 09:04:12 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Mon, 18 Aug 2025 06:50:22 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 17 Aug 2025 18:06:43 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 17 Aug 2025 09:37:01 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 17 Aug 2025 05:06:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 16 Aug 2025 18:11:44 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 16 Aug 2025 11:04:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 16 Aug 2025 09:04:35 +0300
🇷🇺🇺🇸🇺🇦 Трамп Украина бўйича келишув ҳозир Зеленскийга боғлиқлигини айтди.

Трамп:

— Путин билан музокараларда катта муваффақиятларга эришдик;

— Украинадаги можарога барҳам бериш Путин учун ҳам, Зеленский учун ҳам катта ютуқ бўларди;

- Украинада келишув бўйича келишув тузишнинг "етарли даражада юқори эҳтимоли" мавжуд;

— Трамп Путин билан учрашувидан кейин қандай келишув ва келишмовчиликлар борлигини айтишдан бош тортди;

— Россия катта ядровий салоҳиятга эга ва буни ҳисобга олиш керак;

— Европа давлатлари ҳам Украина келишувида “озгина” иштирок этиши керак;

— Трамп томонлар у, Путин ва Зеленский иштирокидаги учрашувга тайёргарлик кўришни бошлаганини айтди.


Каналга уланиш
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 16 Aug 2025 05:02:03 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 15 Aug 2025 18:47:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 15 Aug 2025 18:43:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 15 Aug 2025 14:43:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 15 Aug 2025 14:27:30 +0300
​​Аварлар ва венгерлар

Аварлар деган халқ ҳақида эшитганмисиз? Адабиётни яхши билувчи инсонлар атоқли шоир Расул Ҳамзатов орқали бу халқ ҳақида эшитган бўлса керак. Ҳозирги кунда Россия Федерация ҳудудида яшовчи бу кичик халқ бир пайтлар бутун Европани титраган. 562 йили Баён I томонидан асос солинган Авар хоқонлиги Европанинг катта қисмини бўйсундирган, славян ва бошқа халқларни ўз таркибига қўшиб олган ҳамда афсонавий франк қироли Карл I билан кураш олиб борган.

Бу халқ билан қизиқ ҳолат қадимий аварлар (ҳозиргилар эмас) туркий бўлган деб ҳисобланади. Улар 555 йил бугунги Қозоғистон ҳудудларидан Кавказга, у ердан Карпаторти орқали Европа кўчиб ўтган хуннларнинг ғарбий авлодлари эди. Баъзи олимлар аварларни тангус-монжор келиб чиқишига эгалиги ҳақида гапирса, бошқа томон уларни фин-угор этносига улайди, бироқ уларнинг туркий илдизга эга эканлиги кўпчилик томонидан тан олинади. 899 йил венгерлар тарафидан хотима берилган авар халқи бугунги кунда ўзини туркий деб ҳисобловчи венгерлар билан аралашиб кетгани айтилади. Аммо Византия ва славян манбаларида бу халқ бутунлай қириб ташлангани ёзилган. Венгриянинг ўзини туркий илдизга улаши, Туркий тилли давлатлари иттифоқига аъзо бўлиши ҳам хуннлар ва аварлар билан боғланади. Лекин қадимги авар билан ҳозирги аварлар ўртасидаги боғлиқлик фақатгина уларнинг номида.©

Library @centerasia_library

Каналга уланиш
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 15 Aug 2025 13:15:45 +0300
🫰"KORRUPSIYA - SARATON!" 🎗

🎞 Yangi ijtimoiy video rolik. Korrupsiyaning ertangi kunimizni o'g'irlayotgani aks etgan rolik. Rolik so'ngidagi zamonaviy qo'shiq o'zgacha his tuyg'u uyg'otadi.

🔗 Video to'liq versiyasiga havola: 👉 tomosha qilish

🇺🇿 Ushbu video Oliy Majlis huzuridagi jamoat fondi hamkorligida, homiyligida amalga oshirildi.

✈️ Ushbu videoni boshqalarga ulashib, Siz ham korrupsiyaning oldini olishga hissa qo'shing!
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 15 Aug 2025 09:41:18 +0300
Amerikaning eng hurmatga sazovor kasblari. (kasbga yuqori hurmat bilan qaraydiganlar aholi foizi)

Shifokorlar: 83%
Olimlar: 83%
Fermerlar: 83%
O't o'chiruvchilar: 82%
O'qituvchilar: 82%
Hamshiralar: 81%
Harbiy xizmatchilar: 80%
Axlat yig'uvchilar: 74%
Politsiya xodimlari: 71%
Advokatlar: 63%
Siyosatchilar: 41%

Markaziy Osiyo | Library | Science
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 14 Aug 2025 18:46:36 +0300
Сиёсат — бир-биридан ҳимоя қилиш эвазига камбағаллардан овоз, бойлардан эса пул олишнинг нозик санъати.

© Оскар Америнжер‌‌

Markaziy Osiyo | Library | Science
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 14 Aug 2025 13:44:02 +0300
‼️Профессор Нурали Норбоев.

Ўзбек элининг қабила ва уруғлари ҳақида


Асар 92 бовли ўзбек эли ҳақида маълумот беради.

Ноёб асарларни улашишда доим ҳаракатдамиз.

🔺🔺🔺🔺🔺🔺🔺🔺🔺🔺🔺

♦ Ўзбекистон вилоятлари топонимлари ҳақида бу ерда ўқинг

♦“Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни” ҳақида бу ерда ўқинг

♦Марказий Осиё туркий халқлари тарихи ҳақида бу ерда ўқинг

Library @centerasia_library

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 14 Aug 2025 10:49:20 +0300
O‘tmishga qaytib

Sun'iy intellekt qadimgi yunon faylasuflarini hozirgi qiyofasini tikladi. Videoda Gerodot, Demosfen, Suqrot, Aristotel, Gomer va boshqa faylasuflar moziydan "tilga kiradi".©️

Markaziy Osiyo | Library | Science
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 14 Aug 2025 04:01:57 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Wed, 13 Aug 2025 18:59:18 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Wed, 13 Aug 2025 17:41:31 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Tue, 12 Aug 2025 08:30:20 +0300
O‘zbekiston va Tojikiston o‘rtasidagi 2 ta o‘tkazish punkti xalqaro maqomga ega bo‘ldi.

Markaziy Osiyo | Library |
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Mon, 11 Aug 2025 08:03:15 +0300
Тоғли Бадахшон: Тожикистоннинг оғриқли нуқтасига айланган ўлка

Тожикистоннинг Тоғли Бадахшон мухтор вилояти Помир тоғ тизмаси, жуда гўзал табиати ва стратегик аҳамияти билан тилга тушган. Қирғизистон, Хитой ва Афғонистон билан бевосита чегарадошлигидан ташқари мамлакатнинг 45 фоиз ҳудудини эгаллаганлиги унга кириб боришда махсус рухсатнома талаб этилиши бежиз эмаслигини кўрсатади.

Ўтган асрда Тоғли Бадахшон бир неча марта мақомини ўзгартирган. Бундан деярли 100 йил аввал, 1923 йилнинг 15 августида Помирда совет иттифоқи ҳокимияти расман эълон қилинганидан кейин унинг аҳоли яшайдиган барча ҳудуди Бухоро совет социалистик республикаси таркибига киритилади. 1925 йилнинг 2 январдаги фармон билан Тоғли Бадахшон автоном област шаклида Тожикистон таркибига ўтказилади. 

Тоғли Бадахшон ҳудуди 64 100 км квадрат бўлса-да, асосий майдонини баланд тоғлар эгаллагани учун аҳолиси кам – 230 минг атрофида одам яшайди.

Library @centerasia_library

Каналга уланиш
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 09 Aug 2025 18:14:01 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 09 Aug 2025 11:13:01 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 09 Aug 2025 10:37:30 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 09 Aug 2025 08:52:25 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 09 Aug 2025 08:26:36 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 08 Aug 2025 09:59:04 +0300
Siyosiy elita — bu jamiyatdagi hokimiyat resurslariga eng ko‘p kirish huquqiga ega bo‘lgan va siyosiy qarorlar qabul qilish jarayonida hal qiluvchi ta’sir ko‘rsata oladigan kichik guruhdir. Ular davlat siyosati, iqtisodiy yo‘nalishlar, xavfsizlik, ommaviy axborot vositalari va boshqa strategik sohalarda bevosita yoki bilvosita boshqaruv imkoniyatiga ega bo‘ladi.

Ilmiy adabiyotlarda siyosiy elita tushunchasi ko‘pincha Vilfredo Pareto, Gaetano Mosca va Robert Michels kabi klassik olimlar ishlari orqali izohlanadi.

Soddaroq qilib aytganda: siyosiy elita — bu jamiyat “qaysi yo‘nalishda borishini” belgilovchi, eng katta siyosiy va iqtisodiy ta’sir kuchiga ega kichik qatlamdir. Ular jamiyatdagi barcha fuqarolardan ko‘ra ko‘proq qaror qabul qilish imkoniyatiga ega va resurslarni boshqaradi. Shu bois siyosiy elita haqida gap ketganda, gap shaxsning yaxshi yoki yomonligida emas, balki uning hokimiyatga qanchalik yaqinligi va ta’sir doirasi kattaligida bo‘ladi.


👉Batafsil👈

Markaziy Osiyo | Library | Science
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 07 Aug 2025 14:16:53 +0300
Qo‘shni Qozog‘istondagi 17 ta qishloq aholisi alkogoldan butunlay voz kechdi

Viloyatda mast holda sodir etilgan jinoyatlar soni 3,3 foizga kamaygan. Bunga “Madaniy jamiyat” loyihasi sabab bo‘lgan, uning doirasida 17 ta qishloq aholisi alkogoldan butunlay voz kechgan.

Loyiha jamoatchilik tomonidan faol qo‘llab-quvvatlanmoqda. Shahar va qishloqlarda jamoat komissiyalari tashkil etilgan, ularning tarkibiga fuqarolar, oqsoqollar, diniy ulamolar va mahalliy faollar kiradi. Ular spirtli ichimlikka ruju qo‘ygan insonlarga yordam ko‘rsatib, ma’naviy qo‘llab-quvvatlaydi hamda tushuntirish ishlarini olib boradi, deydi Ichki ishlar vazirligi.

Library @centerasia_library

Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Tue, 05 Aug 2025 18:06:40 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Tue, 05 Aug 2025 11:47:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Tue, 05 Aug 2025 07:46:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Mon, 04 Aug 2025 21:49:01 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Mon, 04 Aug 2025 18:46:42 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Mon, 04 Aug 2025 14:44:28 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 03 Aug 2025 18:46:49 +0300
Дунёдаги энг узун чегаралар рейтинги.

1. 🇨🇦🇺🇸 Канада - АҚШ 8,893 км
2. 🇰🇿🇷🇺 Қозоғистон - Россия 7644 км
3. 🇦🇷🇨🇱 Аргентина - Чили 6 691 км
4. Хитой - Мўғулистон 4,630
5. Бангладеш - Ҳиндистон 4,142
6. Хитой - Россия 4133
7. Мўғулистон - Россия 3.452
8. Боливия - Бразилия 3,403
9. Ҳиндистон - Покистон 3,190
10. Мексика - АҚШ 3.155

🇺🇿🇰🇿 Ўзбекистон-Қозоғистон чегараси 2203 км.

Каналга уланиш
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 03 Aug 2025 18:27:07 +0300
Shavkat Mirziyoyev Turkmaniston Prezidenti Serdar Berdimuhamedovning taklifiga binoan 4-5-avgust kunlari amaliy tashrif bilan ushbu mamlakatda bo‘ladi.

Davlatimiz rahbari tashrif davomida Birlashgan Millatlar Tashkilotining Dengizga chiqish imkoni bo‘lmagan rivojlanayotgan mamlakatlar bo‘yicha uchinchi konferensiyasi tadbirlarida ishtirok etadi.


Kanalga obuna bo‘ling
👉@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 03 Aug 2025 16:14:03 +0300
#шартнома

1879 йилнинг май ойида Афғонистон амири Ёқубхон ва Британия офицерлари ўртасида Афғонистоннинг Жалолобод шаҳри яқинидаги Гандамак қишлоғида шартнома имзоланиши (айнан шунинг учун ҳам бу тарихга Гандамак битими номи билан кирган). Ушбу битим айни иккинчи инглиз-афғон уруши даврида юз беради.

Суратда, амир Ёқубхон ўртада, тантановор оқ кийимда, унинг чап томонида пуштунларнинг гилзай қабиласидан генерал Шоҳ Довуд, чапдан оҳирида эса бош вазир Ҳабибуллахон.

Инглиз офицерлари амирнинг ўнг томонида - дастлаб, майор Пьер Луис Наполен Кавагнари, чеккада мр.Женкинс. Ушбу шартнома натижасида майор Кавагнари инглизларнинг Кобулдаги доимий резиденти бўлади (аммо бу узоқ давом этмай, битимдан бир неча ой ўтгач афғонларнинг Кобулдаги инглизларга ҳужуми натижасида ўлдирилади).

Library @centerasia_library

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 03 Aug 2025 13:37:07 +0300
📢 DIQQAT! 2025-yil 15-avgustgacha mustaqil izlanuvchilikka hujjat topshirish uchun kamida 1 ta maqola va 2 ta tezis talab etiladi.

1 ta TEZISNI QUYIDAGI KONFERENSIYAMIZDA NASHR ETTIRING:

1️⃣ “Yangi davr ilm-fani: innovatsion gʻoya va yechimlar” konferensiyasi
🗓 Muddat: 05.08.2025 | 📤 Nashr: 10.08.2025
📄 Batafsil: @anjumanlar_platformasi
📨 Murojaat va tezis yuborish uchun: @n_science.


📝 1 ta MAQOLANI QUYIDAGI JURNALLARIMIZDAN BIRIDA NASHR ETTIRING:


1️⃣Scienceproblems.uz (OAK jurnali) — tarix, iqtisodiyot, falsafa
, filologiya, huquq, pedagogika
📨Yuborish: @scienceproblemsuz
📄B
atafsil: @scienceproblems_uz

2️⃣ Te
chscienc href="tg://resolve?domain=e.u" rel="nofollow">e.ung>z (OAK jurnali) —ng> texnika fanlari
📨Yuborish: @sciencepro_tahririyat
📄Batafsil: @scienceproblems_uz

3️⃣ Medicineproblems.uz — tibbiyot, farmatsevtika (OAK bazasidagi-CrossRef, ResearchBib)
📨 Yuborish: @sciencepro_tahririyat
📄Batafsil: @medicineproblems_uz

4️⃣ Agrovetscience.uz — qishloq xoʻjaligi, veterinariya, biologiya, iqtisodiyot (OAK bazasidagi-CrossRef)
📨 Yuborish: @sciencepro_tahririyat
📄Batafsil: @Agrovetscience_uz

🗓 Barcha jurnallar uchun qabul muddati: 04.08.2025
📤 Jurnallarning nashr sanasi: 10.08.2025

📌 Eslatma: har bir maqola (tezis) ga DOI raqami va web havola beriladi.

Hurmat bilan,
Sciencepro team jamoasi.
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 03 Aug 2025 11:26:19 +0300
Пойтахтни кўчиришнинг салбий оқибати.

1921 йил Туркистон АССРда кўпхотинликни таъқиқловчи декрет қабул қилинади. Бу қонун кейинчалик мазкур ҳудудда ташкил қилинган республикаларда ҳам сақлаб қолинади.

Қозоғистонда 1998 йилга келиб кўпхотинлик жиноий жавобгарликка сабаб бўладиган қилмишлар рўйхатидан чиқарилади. Қозоқларда биринчи хотин — «байбише», иккинчи хотин эса — «токал» дейилади.

Ўтган аср 90 йиллари охирларида Астана — «токаллар шаҳри, Алмата бўлса — »байбишелар шаҳри" деб номлана бошланган. Бунга 1997 йилда президент Нурсултон Назарбоевнинг пойтахтни Алматадан Астанага кўчириш ҳақидаги қарори сабаб бўлган.

Янги пойтахтга кўчиб келган амалдорларнинг оиласи эски пойтахтда қолган. Шу сабабли улар Астанада иккинчи хотинга уйланиб яшай бошлашган.

Library @centerasia_library

Каналга уланиш
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 03 Aug 2025 07:22:50 +0300
Ugandaning g'aroyib prezidenti

1971-79-yillarda Uganda prezidenti bo'lgan Idi Amin turli-tuman mukofotlarga o'chligi tufayli xorijlik jurnalistlarning karikaturalari qahramoniga aylanib qolardi.

Bir gal u kolleksionerdan sotib olingan 2-jahon urushiga oid bir qancha medallarni sig'dirish uchun o'z mundirini uzaytiradi. Shuningdek, uning umuman o'ziga mos kelmaydigan unvonlari ham bo'lgan. Masalan, "Britaniya fotixi" yoki "Shotlandiya qiroli" kabi.

Aytishlaricha, Aminning to'liq prezidentlik tituli quyidagicha yangragan: “Janobi oliylari umrbod prezident, Al-Xadja feldmarshali doktor Idi Amin, yerdagi barcha hayvonlar va dengizdagi baliqlarning hukmdori, butun Afrikadagi, xususan Ugandadagi Britaniya imperiyasi hududlarining fotixi, "Viktoriya xochi", "Harbiy xoch" va "Harbiy xizmatlari uchun" ordenlari sohibi".

U 1975-yilda AQShga qarshi urush ochgan va shu kunning ertasigayoq o'zining urushda g'olib bo'lganini e'lon qilgan.


U haqida film

Library @centerasia_library

Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 01 Aug 2025 13:29:57 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 01 Aug 2025 11:48:39 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 01 Aug 2025 06:40:55 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 01 Aug 2025 04:47:31 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 31 Jul 2025 06:06:59 +0300
Kim Yo Chjon 1988 yil 26 sentyabrda Pxenyan shahrida tug'ilgan. U akasi Kim Chen In bilan juda yaqin aloqaga ega, chunki ular 1996 yildan 2000 yilgacha Shveytsariyada va Shimoliy Koreyada birga o'qigan. Ayol bo’lishiga qaramasdan harbiy universitetda o'qigan. Kompyuter ilmini juda chuqur o'rgangan. 2015 yil yanvar oyida turmushga chiqganligi aytiladi. Turmush o’rtog’i haqida aniq ma’lumotlar yo’q. Ba’zi manbalarda partiya byurosidagi rasmiy shaxs yoki mamlakat rahbarini himoya qilish uchun mas'ul bo'lgan harbiy qism zobiti deyiladi. U ham akasi singari AQSh "qora ro'yxatiga" kiritilgan.

@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Wed, 30 Jul 2025 18:03:13 +0300
Миср Президенти Ҳусни Муборак касал бўлиб қолди ва Олмонияга даволашга олиб борилди. Даволовчи шифокор ҳамкасбига деди:

«Бу Миср ҳукмдори, 30 йилдан бери улкан давлатни бошқаради». Ҳамкасби жавоб берди: «Қаллоб Президент экан».

Шифокор ҳайрон бўлиб, сўради: «Ахир, сен уни билмасанг, танимасанг, нега бундай дейсан?»

Бу гапга жавобан ҳамкасби деди:

«30 йил давлат тепасида туриб, даволанса бўладиган бир тиббиет, бир касалхона қурмабди…».


Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Wed, 30 Jul 2025 06:13:39 +0300
Бухенвальд маҳбусларнинг никоҳ узуклари.
1945 йил 5 май.

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Tue, 29 Jul 2025 20:42:54 +0300
⚡️ Harbiy xavfsizlik va mudofaa universiteti tashkil etiladi

Bugun Shavkat Mirziyoyev bu bo‘yicha taqdimot bilan tanishdi.

Unga ko‘ra, Mudofaa vazirligining barcha harbiy ta’lim muassasalari – 5 ta institut, Serjantlar tayyorlash oliy maktabi hamda Aviatsiya va uchuvchisiz uchish apparatlari mutaxassislarini tayyorlash markazi institut maqomida mazkur universitet tarkibiga o‘tkaziladi.

Shuningdek:

➖ Tor doiradagi ixtisosliklar bo‘yicha “2+2” tartibi yo‘lga qo‘yiladi. Ya’ni, psixolog, aloqachi, ta’minotchi, omborchi kabi 18 xil yondosh soha mutaxassislari boshqa OTMlarning 2-bosqich talabalari orasidan saralab olinadi;

➖ Yangi o‘quv yilidan boshlab, bitiruvchi bosqich kursantlari uchun tanlov asosida “Oliy Bosh Qo‘mondon” davlat stipendiyasi joriy etiladi. Mazkur stipendiya sohibi bakalavriatni tamomlaganidan so‘ng 5 yil mobaynida oliy harbiy ta’lim muassasalarining magistraturasiga imtihonlarsiz qabul qilinadi;

➖ Endilikda oliy harbiy ta’lim muassasalarining 36 ta ta’lim yo‘nalishi bitiruvchilari biryo‘la ikkita diplom – fuqarolik va harbiy kasbga mo‘ljallangan mutaxassislik egasi bo‘ladi. Bu ularning harbiy xizmatdan keyin ham faol ishlashi imkonini beradi.


Library @centerasia_library

каналга уланиш
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Tue, 29 Jul 2025 05:29:01 +0300
Подробнее
15.31 k
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Mon, 28 Jul 2025 07:25:27 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 27 Jul 2025 20:13:17 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sun, 27 Jul 2025 06:29:18 +0300
‼️Farzandi yoki nabiralariga ism qidirib yurgan doʻstlaringizga yuborib qoʻying!

Turg‘un Fayziyevning “Temuriy
malikalar” asari
haqida bu yerda tanishing.

Bu asar orqali ham o‘zingiz qidirgan ismlarni topishingiz mumkin.


Library @centerasia_library

Kanalga ulanish👇
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 26 Jul 2025 20:25:08 +0300
❗️Каспийга ҳам Оролнинг куни келмоқда

Афсуски Каспий денгизи ҳам Орол каби қуриб бормоқда.

Каспий денгизи сатҳи тарихий паст даражага тушди. Олимлар бу ҳолатга иқлим ўзгариши, буғланиш ортиши ва дарёлар оқимининг камайиши сабаб бўлганини таъкидламоқда.

Волга ва Урал дарёларининг суви камайгани туфайли, айниқса Россия ва Қозоғистон чегарасида денгиз чекиниб, денгиз туби очилиб қолган.

Экотизим таҳдид остида: ноёб балиқлар ва Каспий тюленлари йўқолиб кетиши мумкин. Шунингдек, қуриб бораётган ҳудудлардан чанг ва туз атмосферага кўтарилиш хавфи бор.©️

Каналга уланиш
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 26 Jul 2025 18:08:02 +0300
Хеч қандай давлат пули деган нарса йўқ. Пуллар фақат солиқ тўловчи халқники хисобланади.

©️Маргарет Тетчер

Марказий Осиё
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 26 Jul 2025 12:07:02 +0300
ПУШТУН ҚАБИЛАЛАРИ, ПУШТУНВАЛИ, ПУШТУНИСТОН, ПУШТУНЛАР, ПУШТУНЛАШТИРИШ СИЁСАТИ ҳақида қиқача

ПУШТУНЛАР
– асосан Афғонистон ва Покистон ҳамда Ҳиндистоннинг шимоли ва Эронннинг шарқида истиқомат қилувчи қабилавий халқ. Шарқий пуштун диалектида “пахтун” (Ҳиндистонда “патан”) деб талаффуз қилинади. Шарқий Эрон тиллари туркумига мансуб пушту (пашто) тилида сўзлашади. Пуштунлар асосан сунний мусулмонлар, оз қисмигина (турилар ҳамда оракзайларнинг айрим уруғлари) шиалар ҳисобланади. Кўчманчи пуштунлар “кучилар” деб аталади. Ҳозирда пуштунлар Афғонистонда давлат яратувчи (титул) миллат сифатида аҳолининг тахминан 45-48 % ни ташкил этади. Адабиётларда “афғон” ва “пуштун” тушунчалари синоним сифатида қўлланади. ©️


Батафсил - https://telegra.ph/PUSHTUN-ҚABILALARI-PUSHTUNVALI-PUSHTUNISTON-PUSHTUNLAR-PUSHTUNLASHTIRISH-SIYOSATI-ҳaқida-қiқacha-07-28

Каналга уланиш
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 26 Jul 2025 10:11:13 +0300
Бухоронинг сўнгги амири Саид Олимхоннинг ноёб расмларидан бири (Афғонистон, 1928-йил).

Кутубхона - @centerasia_library
Асосий канал - @centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Sat, 26 Jul 2025 07:07:02 +0300
🇯🇵Япония ривожининг оддий сирлари

1. Японияда бошланғич синфларга токи олтинчи синфгача "Ахлоқ томон йўл" дастури остида дарс ўтишар экан. Бунда ўқувчилар фақат ахлоқ ва кишилар билан муомалани ўрганишар экан.

2. Биринчи синфдан учинчи синфгача имтиҳон бўлмас экан. Чунки бу вақтда мақсад тарбия қилиш, тушунчаларни ундириш ва шахсиятни шакллантириш бўлар экан.

3. Японлар бой бўлишига қарамасдан уларда хизматкорлар йўқ экан. Уй ва болалардан ота-она масъул экан.

4. Япон ўқувчилари устозлари билан бирга хар куни 25 дақиқа мактабни тозалаш билан шуғулланишар экан. Бу уларни тозаликка ҳарис бўлиб, камтарин бўлиб ўсишларига ёрдам берар экан.

5. Япон ўқувчилари мактабга ўзлари билан зарарсизлантирилган тиш чўткасини олиб боришар экан. Овқатдан сўнг тишларини ювишар экан. Улар ёшликдан саломатликларига эътиборли бўлишга кўниктирилар экан.

6. Мактаб мудирлари ўқувчилардан ярим соат олдин овқатланишар экан. Бу билан овқат болаларга зарар берадими йўқми, шуни аниқлаб беришар экан. Улар ўқувчиларни Япония келажаги деб билишар, уларни ҳимоя қилиш лозим деб эътиқод қилишар экан.

7. Японияда фаррошларни "саломатлик муҳандислари" дейишар экан. Улар 5000 дан 8000 долларгача маош олишар экан. Уларни ишга олишдан олдин ёзма ва оғзаки имтиҳондан ўтказишар экан.

8. Японияда поезднинг кечикиш ўлчами йилида 7 сония экан. Улар учун вақт жуда қийматли экан. Сония ва дақиқаларга ўта диққатли экан улар.©️

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 25 Jul 2025 16:08:02 +0300
Ўзбекистон Биринчи Президенти Ислам Каримов ва АҚШ собиқ Президенти Билл Клинтон.

Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 25 Jul 2025 09:02:01 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Fri, 25 Jul 2025 07:04:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 24 Jul 2025 18:03:01 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 24 Jul 2025 09:51:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 24 Jul 2025 08:42:05 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 24 Jul 2025 08:00:45 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Thu, 24 Jul 2025 06:59:02 +0300
Подробнее
]]>
https://linkbaza.com/catalog/-1001342141276 Tue, 22 Jul 2025 17:41:41 +0300
Library @centerasia_library

Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Подробнее
]]>