Канал - жаҳон сиёсати, тарих ва халқаро алоқалар бўйича сизга ҳамрох. Баъзида янгиликларга шарҳ берилади.
Канал кутубхонаси - @centerasia_library
Мурожаат учун - @markazga_murojaat_bot
Информация о канале обновлена 18.08.2025.
Канал - жаҳон сиёсати, тарих ва халқаро алоқалар бўйича сизга ҳамрох. Баъзида янгиликларга шарҳ берилади.
Канал кутубхонаси - @centerasia_library
Мурожаат учун - @markazga_murojaat_bot
Трамп:
— Путин билан музокараларда катта муваффақиятларга эришдик;
— Украинадаги можарога барҳам бериш Путин учун ҳам, Зеленский учун ҳам катта ютуқ бўларди;
- Украинада келишув бўйича келишув тузишнинг "етарли даражада юқори эҳтимоли" мавжуд;
— Трамп Путин билан учрашувидан кейин қандай келишув ва келишмовчиликлар борлигини айтишдан бош тортди;
— Россия катта ядровий салоҳиятга эга ва буни ҳисобга олиш керак;
— Европа давлатлари ҳам Украина келишувида “озгина” иштирок этиши керак;
— Трамп томонлар у, Путин ва Зеленский иштирокидаги учрашувга тайёргарлик кўришни бошлаганини айтди.
Каналга уланиш
@centerasiastudy
«Oqmola» nomining so‘zma-so‘z tarjimasi «oq qabr» ma’nosini bildiradi. Hududning bunday nomlanishi Oqmoladan ko‘plab karvon yo‘llar o‘tgani va ularga jung‘orlarning muttasil hujum qilgani bilan izohlanadi.
Boshqa bir taxminga ko‘ra, Oqmola savdo yo‘lida joylashgani bois bu yerda juda ko‘p sut mahsulotlari (qimiz, qimron va hokazo) sotilgan va shu sabab hudud «oqmo‘la», ya’ni «oq mo‘l-ko‘lchilik» deb atalgan.
Batafsil: https://telegra.ph/Ostona--poytaxt-03-13
Markaziy Osiyo | Library | Science
🧸
1902-yilda prezident Teodor Ruzvelt Missisipi shtatiga Luiziana shtati bilan chegaralar bo'yicha muammolarni hal qilish uchun boradi. Hamma prezidentning ov ishqibozi ekanini yaxshi bilardi. Muzokaralardan bo'sh vaqtda uni ovga taklif qilishadi. Ov vaqtida prezident kichkina ayiq bolachasiga duch keladi. Lekin ayiqchani otmaydi va kelgan joyiga qo'yib yuboradi. Bir necha kundan so'ng bu voqea haqida butun mamlakat xabar topadi.
Uddaburon tadbirkorlardan biri kanselyariya jihozlari sotuvchisi Mitchel vaziyatdan foydalanishga qaror qiladi. O'z do'koni vitrinasiga matodan tikilgan ayiqchani Teddy's Bear yoki Teddyning ayiqchasi (Teodor ismining kichraytirilgan, erkalangan shakli) yozilgan taxtacha bilan birga qo'yiladi.
Bu o'yinchoqqa bo'lgan talab shu darajada oshib ketadiki, biznesmen yumshoq o'yinchoqlar ishlab chiqaradigan shaxsiy zavodini ochadi. Teodorning tarafdorlari esa bu ayiqchani o'zlarining talismaniga aylantiradi.
Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Айтишларича, АҚШнинг 39-президенти Жимми Картер Токиога ташрифи давомида япон аудиторияси олдида сўзга чиқган. Сиёсатчи оммани ўзига жалб қилиш учун нутқини енгил ҳазил билан бошлаган. Унинг сўзлари таржима қилингандан сўнг бутун зал кулиб юборади
.
Дулли исмли таржимоннинг маҳоратидан ҳайратга тушган Картер унинг жамоасида турли соҳалардаги ажойиб мутахассислар ишлайди, деб ўйлайди. У Дуллига ўгирилиб, сўради:
- Майкл, менинг сўзларимни қандай қилиб ажойиб тарзда таржима қилишга муваффақ бўлдингиз?
Таржимон ўрнида қотиб қолди, сўнг бир оз тараддудланиб, тан олди:
- Жаноб Президент, аслида мен уларга шундай дедим: «Жаноб Картер кулгили воқеа айтиб берди. Ҳамма дарҳол кулиши керак». Биз осиёликлар билан доим шундай қиламиз.
Суратда Жимми Картер Япония Бош вазири Такео Фукусима учун тушлик уйиштирмоқда, 1977 йил.
Каналга уланиш
@centerasiastudy
Бургут ўз фарзандларига қандай қилиб ота танлашини биласизми?
Бу жараён жудаям ҳайратланарли кечади. У дарахт ёки бирор бутадан кичик шохча синдириб олади, уни тумшуғида тутганча баландга кўтарилади ва тумшуғидаги шохча билан айлана бошлайди. Атрофида нар бургутлар йиғилиб парвоз этади. Шу пайт у тумшуғидаги шохчани тушириб юборади ва кузатади. Бургутлардан бири шохчани тутиб олиб, оҳисталик билан унга олиб келиб топширади. У эса шохчани олиб, уни яна ташлаб юборади. Бургут яна тутиб олади, яна унга қайтаради. У эса яна ташлаб юборади... Ва бу ҳолат жуда ҳам кўп марта такрорланади. Агар нар бургут маълум муддат давомида ва бир неча марта тушириб юборилган шохчани ҳар сафар тутиб келтириб берса, бургут ўша нар бургутни танлайди ва улар бирга яшай бошлайди.
Хўш, ушбу ҳаракатларда қандай маъно яширин? Буни уларнинг кейинги ҳаётидан тушуниб оласиз...
Улар биргаликда тоғ чўққисига кўтарилади, мустаҳкам ўсимлик пояларидан ин қуради ва иккала бургут ҳам танасидан ўз тумшуғи билан патларини юлиб, инларини тўлдиради, барча тешикларни ёпиб, уяни юмшоқ ва шинам маконга айлантиради. Она бургут бу ерга тухум қўяди ва иккаласи полапон бургутчалар дунёга келишини кута бошлайди. Бургутчалар тухумдан чиққач(улар жуда кичкина, заиф ва яланғоч ҳолатда бўлади), ота-онаси уларни то бироз қувватга киргунича парваришлайди. Қанотлари билан ёмғирдан, қуёш нурларидан асрайди, уларга сув, озуқа ташийди, ва бургутчалар аста катта бўлиб боради. Уларнинг патлари ўсиб, қанотлари ва думлари бақувватлашади. Ҳали бироз кичик бўлса-да, уларни пат қоплайди. Шу пайт ота ва она бургут вақт келганини англайди...
Ота бургут уя четига қўниб олиб, инни қанотлари, тумшуғи билан уриб силкитади. Қизиқ, нима учун? Чунки, у уядан ҳамма пат ва пухни тушириб юбориши, бошида ўзлари шох-шаббадан ясаган скелетнигина қолдириши керак. Полапонлар эса, ушбу қаттиқ, ноқулай уяда ўтиришар экан, нима бўлаётганини тушунишмайди ҳам: ахир ота-оналари уларга жуда ғамхўр ва меҳрибон эди-ку. Бу орада она бургут қаердандир кичик бир балиқчани тутиб келиб, атайин полапонлари кўриб туриши учун, уядан, чамаси, беш метр узоқликка қўниб олиб, уни аста майдалаб ея бошлайди. Полапонлар уяда туриб чуғурлаб, ўзича шикоят қилиб бақира бошлайди. Ахир, илгари бундай эмасди-ку... Ота-онаси уларга емиш берарди, сув берарди. Энди эса ҳаммаси тамом бўлди: инлари қаттиқ ва ноқулай, ота-онаси эса уларга озуқа ҳам бермаяпти.
Нима қилиш керак? Ахир оч қолишди-ку. Индан чиқишга ҳаракат қилиш керакмикин?
Шундай қилиб, полапонлар аста ҳаракатга кела бошлайди ва илгари ҳеч қачон уриниб ҳам кўрмаган ҳаракатларни бажаради. Агар ота-оналари уларни эркалатишда давом этаверишса, улар кейинроқ ҳам ҳаракат қилишга журъат қилмаган бўлармиди...
Полапонлар уяларидан судралиб чиқа бошлайди. Оҳ, мана, кичиккина полапон тушиб кетмоқда, ахир уя тоғ четида, ноқулай харсанглар орасида жойлашган-ку. Полапон аввал силлиқ харсанг узра бироз сирғалиб, кейин жарликка томон қулайди. Ва шу пайт, қачонлардир она бургут улоқтирган шохчаларни тутиб келтирган ота бургут ёрдамга шошади. У ўзини катта тезликда пастга отиб елкасига полапончасини қўндириб қайтади.
Бу ҳол бир неча марта такрорланади. Полапон ноқулай уя ва силлиқ харсангдан пастга томон қулайверади, ота бургут уни тутиб келаверади.
Бургутларнинг бирорта полапони ушбу жараёнда ҳалок бўлмас экан.
Ва, ахийри, қулашларнинг қайси биридадир полапон бургутча ҳаракат қила бошлайди. У ўз қанотларини ёйиб, шамол ёрдамида парвоз қила бошлайди. Шу тарзда бургутлар полапонларини учишга ўргатишади. Кейин эса, уларни ўзлари билан бирга олиб, озуқа топишни ўргатишади.
Бу биз учун фарзандларимизни тарбиялашимизда ажойиб ўрнакдир. Уларни иссиққина уяда эркалатиб олиб ўтирмаслик жуда ҳам муҳим! Улар ўзлари балиқ тута олиш ҳолатига етганларида ҳам, уларни балиқ билан таъминлайвермаслик нақадар зарур! Лекин, ўз кучимизни, вақтимизни, ақлимизни, билим ва кўникмаларимизни ишга солиб, ғамхўрлик билан, биз уларга учишни ўргатмоғимиз лозим! Она бургут шохчани улоқтириш орқали ўз фарзандаларига ота танлаши бежиз эмас. Ахир у фарзандлари халок бўлишини хоҳламайди.
@centerasiastudy
Владелец канала не предоставил расширенную статистику, но Вы можете сделать ему запрос на ее получение.
Также Вы можете воспользоваться расширенным поиском и отфильтровать результаты по каналам, которые предоставили расширенную статистику.
Также Вы можете воспользоваться расширенным поиском и отфильтровать результаты по каналам, которые предоставили расширенную статистику.
Подтвердите, что вы не робот